Borba protiv papirologije 2.

Utorak
Murijak je rekao da dođem po potvrdu oko 10-11.
Super, Narodne Novine rade do 3 pa stignem štošta.
Krećem u 12, žrtvujem pauzu i ručak i stižem u postaju.

“Dobardan.”
“Dobardan.”
“Vi ste.”
“Došao po potvrdu.”
“Koju, tko ste, kako?”
“Vaš kolega je rekao da dođem danas oko 10-11 po nju.”
“Gledajte, došli ste u najveću gužvu…”
“Dobro, ali moja potvrda bi trebala čekat…”
“Sad ću ja njega nazvat.”

Tuut, tuuut…
Ode on…

Vraća se.

“Kolega radi od tri, možete ga pričekat sat vremena.”
“Ali sad je jedan.”
“Dobro, dva sata…”
“Pa radim…”
“Žao mi je, ja ne znam što je on radio…”

Sjedam u Clia i ružno psujem, mislim da je Časnoj u prolazu ispala dijafragma od spominjanja države i ostaloga…
Propade nada da se sve može u dva dana…

Vozim na posao, žicam još dva sata slobodno, istovremeno dogovaram ljude da mi pomognu doć premještat i čistit stan.
Reko, policija u Hajnclovoj dela do 5, u 6 je taman da se nađemo.

Potvrda dobivena bez frke od strane zgodne policajke, dolazim u Hajnclovu, stišćem ono za dobit brojčić i dobijam fraze ko Bubimir jer ko da krvna zrnca broje…
Čekam sat i pol ko majmun, ali zbog gužve koja se ne smanjuje nema ni najmanje nade da bi stigao do cca pol osam pa dižem sidro.
Zašto uvijek ima premalo ljudi na šalterima, zašto je uvijek gužva, zaštoooo…

Dugo i predano čistimo stan (hvala puno Sine, Bure, Vanjo i Klaro, Klaro, drugi put obuci krinolinu!) nakon što smo pojeli Sinov kulen i popili pivu te otpjevali koju.
Još tu ima poslaaa…

Srijeda
Krećem u 7.10 kako bi bio prvi na muriji prije svih i pol sata prije otvaranja s nadom da mi vrijedi broj od sinoć (aahahahh).
Ulazim u Clia, a Clio kaže – kašljuc.
I umre.
Trčim na muriju ko Zatopek i uspijevam dić papir s kojim idem u NN za svega pola sata.
Za neupućene, ima se dosta za hodat od točke Hajnclova do točke tramvaj i od točke NN do točke Petrinjska gdje su me uputili jer nemam potvrdu od putovnice.
U Petrinjskoj mi kažu da imam potvrdu ali da ih nisam razumio kad su mi rekle koju potvrdu, naplaćuju mi još 150 kuna biljega i kažu da sam trebao kad su me poslale u točku NN uzet broj jer da se puno čeka.
Uzimam broj.
Čekam.
Zovem Igija koji stiže s klemama.
Trčim doma.
Palimo, ne uspijevamo.
Igi me vozi u Petrinjsku.
Propustio sam broj, uzimam drugi.
Idem krišom srat u birtiju.
Čekam sat i pol.
Ljubazni dečko s one strane stakla me traži papire i deset minuta nešto kucka i čudi se.
Gleda mene, gleda kompjuter, gleda osobnu.
“Ne valja vam osobna”
“A?”
“Ofucana je i ne sličite na sebe”
“OK (sam ti daj buraz)”

Kuc kuc kuc…

“Jeste izračunali Pi”, pitam sa zrncem sarkazma dok mi kutnjaci bodu krvavo plavu usnu od sićušne nervoze…
“Ma, krivi broj su kolegice napisale… Izvolite, evo, zovite nas za dva-tri tjedna”
“A da vi mene nazovete kad bude gotovo?”
“A ne tu ste (pokazuje mjesto na kartončiću) trebali napisat mob na koji da vas nazovemo, ali niste.”
“Dobro, sad ću, nije bed…”
“Ne može, to je predani dokument”

Isuse…
Ali tip je fakat bio pristojan.
Anyway.

Utrčavam s najvećim smješkom u ured, skoro ko Mariolino, sređujem intervju jer sutra putujem raditi isti u Dubrovnik, polazak u 6.15, povratak u 16.00, da se ne bi slučajno okupao…

Zovem HAK.
Nasmiješena pristojna gospodična me sasluša, da mi je crko auto, i kako sam član da kolko košta da me odšlepaju.
Ona pita moj broj iskaznice.
Kažem
Rega.
Kažem.
Boja.
Petrolej šugava plava, kažem.
“Evo, stiže šlep za pol sata.”
“Ali samo sam pito kolko košta!”
“Pa kad bi vi?”
“Samo da sredim poso i javim se.”
“Može, đenja…”
Radim, sredim nabrzaka, zovem HAK, javlja se mladić.
“Dobardan, sad sam se prijavio kod kolegice, rekla je da će skoro šlep…”
“Da, petrolej, evo za pol sata”
“Hvala!”

Trčim doma, sluzim od znoja, dođem prije šlepa.
Stanem na sunce, jer će on sad odma.
45 minuta kasnije se prebacim u hlad.
Sat vremena kasnije zovem automat HAK-a za 3,69 kn po milimetru kubnom, gdje se javlja nova gospođica koja me drži na mobitelu 6,13 minuta i kaže da će uskoro javiti.
Malo kasnije zove ona starija gospođica i kaže da su njima javili da je Clio već odšlepan, da je nesporazum i da će drugi šlep sad svaki čas.
Za pola sata eto i šlepa.
Pristojan i kulturan stariji gospodin mi rastavlja auto i kaže da je crko anlaser.
15.48.
Murija radi do 5.
Trebam vozačku da mogu registrirat auto.
Stariji gospodin počinje pričati.
Vrlo zanimljive stvari, ali servis mi radi isto do 5.
Sutra me nema, poso me čeka, u subotu bi do Roka…
Čovjek mi pušta Beach Boyse dok mi piše račun, i to bi bila jedna vrlo zanimljiva rasprava DA NISAM LUUUUUUD!

Pardon.

Žicam čovjeka da me vozi u Hajnclovu a on odveze Clia na servis, našto on pristaje, doveze me, da mi par mudrih savjeta o odgoju blizanki i općenito djece, a ja u 17.29 od pristojne tete na šalteru dobivam vozačku dok je Clio navodno stigo živ i zdrav u servis.
Uskoro kartice, malo manje uskoro pasoš.
Ni tri dana muke…

Nema predaje, neće me uspit slomit.
Avioni za Dubrovnik se ne ruše sam tak, a i preživio sam let cessnom do Bukurešta i još se upišo od smijeha.
Ke ne!
Jelda?
Joooj…

I još mi došo keramičar Zlatko i pokrpo rupe!

Ako ovo čita neko u Belfastu, nek mi dofura dres Georga Besta.
Ajmo naši…

17 thoughts on “Borba protiv papirologije 2.

  1. Jesi ti to u nekom programu zaštite svjedoka? Mislim, imaš novu kuhinju, nove pločice, nova vrata, nove dokumente, novi anlaser, evo, već i policija kaže da ti ni slika više nije tvoja …

  2. Ej, lepi stvarno nisi u formi. Mom burazu ukrali mobitel usred Bukurešta ali ja ovaj ulovio malog. Svjedoci kažu da je mali bacio mob, ali ga je burki svejedno nastavio loviti. Kad su drugi cigići vidli bliski susret Ben Johnsona i lopova odlučili su da bačeni mob i nije tak interesantan:) Tak da: a)moj buraz te je osvetio unaprijed i b)ak si već blesav trebao bi barem biti brz;)
    Ziveli

  3. Ja sam se zgubio u čitanju oko “trebam vozačku da mogu registrirat auto.”, a jedini problem je što mi se to desi i kada slične papirologije obavljam za sebe… civilizacija je postala prekomplikovana, maslinarstvo mi se čini kao zadnji spas…ako izuzmemo papirologiju oko zemljišta, poticajnih sredstava, poreza, davanja…svugdje te naću, siguran sam da državna uprava planira otvoriti par uredića i na Palagruži.

  4. Samo nemoj ovaj post slati svima mailom!
    Sve u svemu mislim da si imao i sreće, moglo je biti puno gore.
    A onaj tip na šalteru je fakat debil, ko da ti nije mogo na predani dokument zapisati broj moba? Mislim, ono, isti kurac..

  5. Oprosti, ali kad tebe sve tako lijepo j** u zivotu – prava te je uzivancija citati …

    Rant ti je zakon 🙂

    A i bolje tebi nego meni 😀 (ako me sad prokunes naci cu te kad-tad)

  6. jedan mali savjet-nije dostatno samo srediti stan i nove papire,treba srediti i misli.
    želim ti puno sreće. :)))

  7. bemti, fakat nemaš sreće ali netko mora pisat i ovakve postove da mi drugi znamo da nam je ok.
    ostani psina iz morskih dubina

  8. pa ti si novi kafka!
    i reši se brate tog smeča od renolai kupi nešto japansko i veče, jebali te ti mali gradski pizdeki koi se uvijek kvare kad ne treba!

  9. yebate… popizditis… sam se sad nemoj selit nekam neko vrijeme… milenijum – dva… ovo tvoje je katastrofa, al promjenit adresu i mjenjat apsolutno sve dokumente je… ma isusova bako…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.