Turskı kebab fakat rula, sretna nova ız Istanbula!

Kebab pece.
Dvaput.
Zene su dıvne.
Al nısu za dırat.
Muzjacı su napornı.
Jer dıraju onı tebe.
Efes Sıs je preslatka a Efes Pılsen kıselkast s efektnım aftertejstom.
Od kebaba.

Nemam blage dı cu slavıt, smrzo sam se ko prdac u svemıru, Aja je do jaja, plava jos ı jaca, a Topkapı je brate mnogo preskup.
Al sam uso u harem!

Ljudı, eto, puno srece, zdravlja, ljubavı, mıra, dıvnıh ljudı, putovanja, hrane, cuge, seksa po zeljı ı jos nesto za desert.
Ako me neko kokne u subotu na Cıpru dok preskacem zelenu lınıju, pazıte mı na najsladjeg ı najdrazeg covjeculjka u svemıru.

Volı vas Rıba the Fısh,
Harem Globetroter

Smegme puna Booksa

Kad sam imao desetak let, počela je Kviskoteka.
Starci intelektualci totalno poludili za pitanjima i igrama, navuko se i razmaženi debeljuškasti jedinac.
Isusati, kolko su ti ljudi znali.

Puklo je kad je pobijedio neki golobradi Pauletić u iznajmljenom odijelu i Šiljinim cipelama, i ja reko da ću i ja jedan dan bit pobjednik nekog kviza.

Na brojkama i slovima zapeo kad su donijeli nova pravila jer se počelo prikazivat u cijeloj Jugi, pa je umjesto mene upao zavarivač iz Pančeva.
A ja, kandidat, iz publike imo riječ od devet slova – UKISELJENO.

Par godina testiranja Kviskoteke, prolazi kroz neke krugove, ali nikad do emisije.
Al je prošo Dino skoro do finala pa smo bili uz njega.
I ubili se od tuge kad je umjesto Švejka reko Veli Jože i osto u polufinalu.

Pa sam došo do finala Radio-Kviskoteke, i u istom izgubio televizor a dobio dukat i lančić.
Dukat zguto, lančić poklonio bivšoj.
Kreten.

Zvao Upitnik, nikad kune dobio.
Al ga poslije vodio pa dijelio pare.
I upozno sjajne ljude koji pišu pitanja.

Pa prošo test na Diplomcu i došo na snimanje na HTV mrtav mamuran (dan nakon HRV:NJE) i sjeo za šank na mineralnu.
Tamo sjedi mudar čoek zanimljive građe ušiju.

Čita on nešto deblje od Biblije i sitnije od imenika, meni vrag ne da mira.
“Dobar dan, ja sam Riba, kaj to čitate ak se smije znat?”
“Dobar dan, Mirko Miočić, Enciklopediju Britaniku”
“Đizs, pa kak vam ide?”
“A eto, slabo, tek sam na R”

Tiho molih svevišnjeg da baš on ne bude u mojoj emisiji.
Džaba.

Prošlo 4 od pet igara, kosica mi sva vijori od sreće jer rasturam Mirka za 600 bodova.
Izbacismo sve ostale.
Zadnja igra – Zemljopis.

Trljam ruke, al trlja i Mirko.

Satro me.
Još se oporavljem.

Nakon godine dana upadnem na Izazov.
Fini plavokosi tip stoji kraj mene, pitam ga da šta sluša.
“Stonse”
“Pa koja faza ti je najdraža, koji album?
“Znam sve albume napamet…”
To je bio Robert Lojpur koji je nešto kasnije elegantno obriso pod samnom ko ja s onim trećim, al eto.

Pa sam sa malo prijavljivo na Milijunaša, pa me odbijalo, pa bio džoker, pa s vremenom shvatio da mozak baš i ne voli moja druženja s pivama, blekaute i duge nedjelje, kao i da sam malo zanemario čitanje.
Pa sam odusto.

I onda me bezveze trznuo Golić iz Dade Jihada da dođem igrat s njim, DJ Seljom, Mariom Kovačem i još dvojicom neki Pub Quiz u Booksu.
Naravno da sam taj dan imao Chivas Snow Golf party na Sljemenu i da sam jedva živ sišo i da se ne sjećam prvih 20 pitanja, ali sam u pripetavanju imao par ingenioznih uzleta (kemijski elementi – Praseodimij i Blasfemij) i dobrano doprinjeo velikoj pobjedi.

Onda je DJ Seljo okupio svoju staru ekipu Los Smegmas i zvao da igram za njih.
Ogromni su novci bili u pitanju.
Mislim da je to napravio samo zato da mu budem pri ruci i ikad vratim one originalne Futurame.
Oću, obećajem.

I tako smo u zadnjih par mjeseci više puta bili drugi nego prvi a kamoli treći (ima dvadesetak ekipa inače, kurč, kurč…), i uvijek se klali s Minimaksom.
Splićani, jaki, glasni, načitani i naslušani.
Prokleto jak protivnik.
I puno bolji u utrci za osvajanje kviške Lige prvaka.

Kako sam ja ipak najgora karika u ekipi, tako sam propustio četvrt i polufinale, a onda je i sumraknuo taj petak.
Pitanja je složio Bule, kralj koji je slagao sve od Upitnika do Karike.
Ljudina.
Ali je iz Splita, a i Minimaks je iz Splita.
Ali je on nešto stariji od njih a mi stariji od njega, pa eto nade.

90 pitanja umjesto 40 standardnih.
Manje vremena.
Pivica.

Pitanja od Braće Grimm preko Azre do Alan Forda, zemljopisa južne Amerike, nekog sponzorskog sapuna i ukrug…
Dobro nam ide, smijemo se, znamo.

Pitanja iz muzike, znam što niko ne zna, uživam.
Zadnja pitanja, skupljanje papira s odgovorima, pivica i razgovor s drugim ekipama.
Minimaks tvrdi da stojimo bolje, ali nikad se ne zna.
Sat vremena iščekivanja i griženja šake za svaki fulanac.

Poziv na čitanje odgovora.
Lupanje dlanom u tikvu, stiskanje šaka, pobuna zbog nekih podataka u koje si siguran…

Čitanje plasmana odnazad…
Dvadeseto mjesto…
Petnaesto…

Prvih deset.
Troje najboljih.

I ne pročitaše nas.
Dakle, stvarno smo najbolji u sezoni.
Iako je za Dadu Jihad igrao isti Lojpur, a za Ispičuture Bule, a jedna mala sis…
Anyway.

Ostadosmo mi i Minimaks.
Adrenalin ko pred prvi seks.
Stunićka ili Bule pitaju dal da pročitaju pobjednike ili poražene.
Svi viču – pobjednike.

Stanka.
Pobjednici Lige prvaka i sezone 2009. su…
Los Smegmas!!!

Ajme divote.
Grljenje, čestitanje, skakanje, slikanje.

Image Hosted by ImageShack.us

Uspio sam još jedan cilj u životu ostvarit, nakon Farosa i oralnog seksa.

Hvala Las Smegmasima na pozivu i druženju, pogotovo komandiru Holizi.

Problem je što se ne zna hoće li se Pub Quiz nastaviti i dogodine.
Booksa se nažalost još nije izjasnila, a ja ovom prilikom pitam bogate i dokone vlasnike velikih prostora koji bi primili stotinjak pive žednih i znanja punih ljudi jednom tjedno na par sati.

Ili se i dogodine vidimo na starom mjestu?

Pozdrav djelatnicima Bookse, hvala na svemu.
Pozdrav i svim ekipama, pogotovo zgodnim te pametnim curama u koje je dozvoljeno buljit dok se praviš da se pokušavaš sjetiti Barbiekinog prezimena ili stotog dijela albanske valute.
Vidimo se!

Iz Minimaksova kuta, to je izgledalo ovako…

http://www.booksa.hr/vijesti/ostalo/1310

Nagradna igra Leta 3 i Dallas Recordsa! Živa vagina!!!

Nagradna igra Leta 3 i Dallas Recordsa! Živa vagina!!!

Stručni žiri u sastavu:
Bivši klavijaturist Leta 3,
Sanjin iz Dallasa,
Doktor Zarkoff,
Doktor Etker,
Doktor Dralle,
Doktor Jojboli,
Doktor Doktor Doktor (iz kojeg je to filma!!!),
Doktor Oil of Lazo
Doktor Mladen,
Doktor Žistis i
Dr(k) Fish,

proglašava veliku Božićnu nagradnu igru – otvorenom!

Zahvaljujući dobrosusjedskim odnosima s Dallasom te Recordsom, svim obožavateljima i štovateljima (o)kultne stranice www.ribafish.com te dugogodišnjim štovanjem benda nenormalnih Fiumana, uskoro će doći do sljubljivanja najnovijeg DVD-a/bombonjere «Živa vulva»

Image Hosted by ImageShack.us
By ribafish

s jednim oštroumnim i ciničnosarkastičnim posjetiteljem ovog sajta!!!

Pobjednik postaje onaj ko do Božića ponudi najbolji odgovor na pitanje:

Dobošdobošdobošdoboš…..

Ta-daaam…

Zašto je pi*ka živa!?

Vrijeme sad!

Ajde, ajde, ogromna je, sočna, slasna…

Danas, kada kupujem mobitel…

Ukratko, opal mi je mob u zahod, osuših ga i rastavih, ali penis.
Zvalo iz Soni servisa da se popravak ne isplati, da bi košto 1200 kuna ali da ne bi spasili slike i podatke u njemu jer je oksidirao.
Pa odo kupit danas novi.

Soni koji sam imao neoksidiranog nije imao kabel ni instalacijski cd i kad sam to nabavio reklo mi da skinem drajvere pa sam skinuo drajvere pa nisu bili kompatibilni s mozillom pa sam skinuo explorer ali sam morao micat cookiese da bi se ispostavilo da ipak nemrem memorirat kontakte jer se pred kraj instaliranja posvade komp i mob.
O, djeca vam Tompsona slušala…

Prvi sam mob kupio kasno, oko 2000., već su ga svi imali osim Dinka.
Ali, dobro, Dinko…

Bio je to onaj Soni, klasični sitni s antenicom.
Najjeftiniji.
Ja i lova, eh…

Kad je odumirao, nakon cca dvije godine, nabavio sam Samsunga s odvratnim tipkama i zgubio na na mejdenima u Gorici.
Knjaz je kriv – “Dugi, ajmo u prvi red, jeeee…”
Jedva glavu na ramenima do šanka donio.

Onda sam kupio prvu Nokiu i bila je ok dok se nije raspala.
Onda sam kupio drugu, onu ne preklopnu nego di prstom gurneš gore pa ti ispadne sve na pod.
Pa se zato i odvojilo gore od dole nakon godine dana, džaba silnog selotejpa.
Iako sam kasno shvatio da je bila sjajna kad sam napravio najveću grešku jer sam kupio Sonija E., pa sam morao ručno prebacivat jedan po jedan 800 kontakata jer im se softveri ne vole, mamu vam debilnu retardiranu.

Pa bi najrajše opet Nokiju.
Zašto?

Star sam čoek, nemam vremena za eksperimentiranje.

Soni ima uvijek jedan potez viška od Finca.
A i nije otporan na vodu.
Smeće.

Motorolu sam dobio zamjensku u Vipu kad sam dao Soni na servis koji su poslali u Rugvicu.
Motorola nije davala znake života pa sam sutra opet išao u Vip.
Inače obožavam sat vremena svog života protraćiti na hodanje po kišnom Zagrebu.
To me uvijek napali.

Simpatična prodavačica isproba kabel i kaže da je kabel crko i da mi drugi.
Dođem doma, kabel radi, Motorola radi, ali rade samo kad se diraju.
Čim iskopčaš – ugas…
Da mi nije Klara posudila svog crvenog Sonija, ijoooj..

Dakle, Motorola mi je komplicirana, nepregledna, još više koraka od Sonija.
Ne bi.

Sin je zadovoljan LG-om, ali on je u T-mobileu.
A i LG ima loše daljinske za dvd.

Imao sam XTC na testu i nisam ništa skužio iako je lijeeep.
Više me on upozoravao nego što sam ja pričao.

iPhone je divna igračka za dizajnere, ali i još ljepša šljokica za pozere i snobove.
A i nema bluetooth, kameru, prijenos, ispis, normalan sms…

Blackberry odbijam s gnušanjem.
Delam na poslu, fušam od doma, ne želim još nešto i usput.

Alcatel mi je ko pisaća mašina.

Frend mi nudi nekog Kineza koji ima televiziju za 1200 kuna.

S ostalima se nisam igro…

——————————

S T-mobilea sam prešo na Vip kad sam zgubil drugi mob a oni su mi rekli da mi ne mogu dati isti broj, ni podatke, ni kontakte ni niš.
A i bili su skupi.

Sad sam u Vipu koji mi čuvaju broj, ali ne daju kontakte, ne popravljaju aparate, skuplji su od T-Mobilea i kad im jednom uplatiš pretplatu, za njih si manje vrijedan od krtog napuštenog govna šteneta pokislog mješanca i hrvatskog goniča flaminga.

Dobar dan, crko mi mob koji sam kupio kod vas na pretplati, kaj mi nudite?
Cijenjeni i velepoštovani, najdraži i štovani, hvala vam o hvala što ste se javili (špranca) nažalost ništa, javite se tri mjeseca prije nego vam istekne pretplata, pusa, boook…

Ja mislim da će biti fer i da mi neće naplaćivat pretplatu tih 16 mjeseci, kad me već ignoriraju ko psa za pomoć, kaj ne?

Pa sam u trilemi.
Vratit se u T-Mobile?
Krumpir ne grijati. A i Rok mi je na 091.

Vip?
Zli su. Nisu fer. Ali danas nema poštenih. I 80% ekipe mi je tu.

Tele2?
Da uđem u trgovinu na kojoj je Toni Planktoni koji drka u zatvoru? Reklame su im rađene za ljude s inteligencijom drozda… Ali svi ih hvale da su za bonove najjeftiniji.

Ubija me što znam da jedan sms košta pola lipe, ali nam ga oni naplate 40 i onda troše milijarde na reklame al te uredno pljunu kad trebaš pomoć jer su te navukli.

I mrzim kad dođem na njihove stranice i kažu – mobitel 800 kuna.
Pa sitnijim slovima – ako nećete uzet na dvadeset godina pretplatu “1000+* rob” ili “1500?!* kmet2”, onda 2000 kuna.
Pa još sitnije – samo prijemnik 3000 kuna, bez cd-a za instalaciju.

Pa najsitnije – obračunska jedinica – 15 sekundi.
Nije li nekad bila minuta?
Jel to fakat!?

I kad ti na računu dođe da moraš platit radio pretplatu za mob.
A to plaćaš i RTV pretplatom.
I nikom niš.

Svi su isti.
Svi lažu i kradu.
A ja sam, eto, mobisnik.
I danas kupujem mob!
Jeeee!
Shopping!!!

Ne bi dao prek 1000 kuna za aparat jer sam sklon čišćenju stana, igranju s djetetom i jednom jačem napijanju svakih šest mjeseci.
Pa čemu da mi bude žao ak opadene, a oće.
A bitno mi je da brzo pišem sms-ove, da mogu slikat juniora i to blututnut jednom tjedno njegovoj majci te da ima puno mjesta za brojeve jer moram 900 kontakata ubacit.
Dakle, otpadaju ti neki qwurtzy i estetsko-šminkerske tanane debilane.

Po mogućnosti klizni, da ne biram penisom.
Ono, kad mi je u džepu dok hodam.
U, ono dva reda prije sam mudro reko…
Dajte savjet.

Kak je nekad bilo lakše.
Kad si nekog trebo, našo bi ga i bok.
I manje bi se gubili i manje bi kasnili i manje je svađa bilo.
Još malo pa će nam čipove u prkno čvaknut.
Na pretplatu…