Popušite mi pušači

Sretnem se s frendom neki dan.
Intimnim frendom.

Intimnim jer je jedan od onih s kojima mogu raspredati sve teme svijeta od hemeroida pa do zadnjeg saziva sabora.

I isto ćemo se smijat.

I kaže tako Krešo da me se sjetio jučer na zahodu.
Ja se nasmijem i kažem:

– Fino, Krešo. Nadam se, nakon što si povukao vodu?

– Ma ne stari, znaš da nas je hrpetina u firmi ali imamo samo jedan zahod po katu. E, i tako ti ja imam svoje caarstvo u koje se istovarim taman nakon prvog sastanka malo Fejsa i kavice… Brat bratu, jedanaestica je trenutak kad sam svakodnevno sperman za čistku. Uzimam novine i pičim na zahod.

– A tamo još deset prisralih?

– Ma ne, svi to obave do deset. Ali tu nastaje problem. Neki tip, koji je očito duhanski ovisnik, svako malo si dođe zapalit jednu u klonju.

– Pa šta nije zabranjeno, izljepljeno papirima s pečatom da se ne smije?

– Naravno da je, ali mi smo na osmom katu, na pol puta do terase i pol puta do dvorišta s jednim presporim liftom. Tip je navodno dvaput ugrizo nekog u liftu kad je išao čikat… Al samo neke menadžere, nije bitno, nego frajer mi se nasere u zahod i uživa… Već si je i pepeljaricu instalirao i ne miče je, čeka ga ko bega.

– Pa uživaj i ti, kaj ti fali, k’o da si na derbiju.

– Nemrem buraz, astma me stisla. Nemam više 18 let… A unutra – komora, nema prozora, ventilacija iz razdoblja Ante Markovića, stisnuto, a vruće…

– Zovi inspektore, ono, pa poginut ćeš. Ne daju ti osnovno građansko pravo na sraćku? Pa tog ni u Ruandi nema!

– Eto. Zato ti to pričam.

– Šta?

– Pa došli smo do biti. Dakle, ja nazovem inspektore, oni me legitimiraju, dođu u firmu, šćućure pred vratima i dočekaju onog Turčina. Ukebaju ga, rebnu mu soma kuna, firmi rebnu 20.000 kuna, a mene potapšaju i kažu gazdi – super vam je ovaj mladić, napravio je dobro djelo.

– A gazda ti iskopa oko, odbije od plaće i istjera ko pseto jer si mu uzeo 21.000 kuna iz džepa?

– I još mi se svi smiju i nema šanse da nađem posao sljedećih pet godina – ko želi cinkaroša i curicu u firmi?

– Fina nam je ova Hrvatska, misliš da bi te neki odvjetnik uspio izvuć?

– Moš mislit… Još bi ja na sudu ispao kriv jer ne serem u slobodno nego u uredovno vrijeme.

– Gle, imam ideju. Znaš gdje sjedi taj tvoj kreten?

– Naravno, ima kancelariju do mene.

– Pa kad on ode zapalit cigaretu na zahod – ti mu se lijepo uvuci u sobu iseri na radni stol, sve fino po tastaturi, slušalici i postitima…

– Ideeeš. A hoće dobit astmu od toga?

Pozdravljamo se, a ja odlazim i razmišljam koliko malo primitivaca u ovoj patuljastoj državi, carstvu krađe, nepotizma i tajkunluka, sere po toliko puno beskičmenjaka.
I strah me za moj zahod…

Preneseno s http://www.pressthepresident-croatia.com