Zdravstvena birokracija VS Ribafish

Zdravstvena birokracija VS Ribafish

Dakle, fakat nije fer da ljudi koji studiraju 7 godina, stažiraju 2, specijaliziraju 5 i onda s 35 počinju tamo gdje sav ostali svijet kreće s 23 godine.
I onda rade za crkavicu od 6-7000 kuna.
Pa nije ni čudo što se poneka crna ovca odluči primati mito, kad već država to dopušta.
Uglavnom, ne želim dati mito, ali želim pomoć kad mi se nešto dogodi jer uredno plaćam zdravstveno svai mjesec.
Na telebankingu odma iza struje, telefona i vode.

Naraslo mi treće jaje, bezopasni edem koji može postati opasni edem ako se upali.
Ne mora se upalit, ali kad ti se testisi gombaju s malom jabukom, to ti ide na penis.
Preneseno.
Preneseno deset centimetara…

U Hrvatskoj, ako nemaš jako puno novca i svog osobnog liječnika, ostaje ti dug i težak put do tvojih prava.
Cijeli život mrzim čekaonice jer ne znam što se događa iza onih teških vrata da moram čekat satima iako sam sam ko prstić.
Ali čekam, jer nisam od onih koji će kucati tamo gdje piše da je kucanje zabranjeno.

Pa čekam.

Dan prvi.
Doktorica opće prakse – pa di si Ribice, nema te dvije godine
– A znate da ja dođem kad se skupi
– Pa šta je bilo…
I sad ja uz redovite ventoline, klaritine i pilule ine dođem i do tertio testisa i moja najdraža doktorica me uputi urologu.
Izgubljena dva sata.

Dan drugi
Kod čika ureta u Sestrama Milosrdnicama čekam pola sata, simpatičan mladić mi petlja oko piše ( o tempora o deflores), kaže da je s jajima i pišom sve ok i napiše da odem kod plastičnog kirurga.
S parkiranjem – 2 sata vremena.

Dan četvrti (doktorica radi drugu smjenu)
Kod doktorice naletim na praznu čekaonicu, čekam s duhovima pol sata i još pol sata mi o životu, i dobijem uputnicu za plastišu.
Pitam deset ljudi, svi kažu – KBC Dubrava.
Svega sat i pol vremena.

Dan peti
Zovem KBC Dubrava na tri telefona, na svakom su neugodni i tjeraju me na drugi.
Dođem do tog trećeg i gubim dva dana na zvanju istog, jer na stranici ne piše treba li se telefonski naručit na pregled ili doć osobno.
Okretanje tri broja oko 250 puta… Izračunajte sami…

Dan sedmi
Dolazim u 1 u KBC, čekam pola sata, dođem na red do sestre iza prozorčića i kažem da bi se prijavio na pregled.
U 3 moram bit po Roka u vrtić, reko, taman da vidim usput onaj tepih u tepihlandu, crveno-crni za 2600 kuna, mislim da sam se zaljubio!
Kaže sestra, evo sad će vas doktor pregledat, pričekajte.
Sat vremena kasnije žicam uputnicu nazad jer ako ne pokupim Juniora na vrijeme… Bolje da ni ne zamišljam…
Sestra mi ne daje uputnicu nego kaže da dođem sutra u 8.
Od centra do Dubrave… 4 sata vremena

Dan osmi
Dolazim u 7.45 u Dubravu.
Štreber.
Nadrkan doktor dolazi u 8.58.
Ne vjerujem ušima, ali prvi sam na redu.
Knedla u grlu ko glavić od Siffreddija.
Doktor nervozan, blajhan, isti Mić Bjukenon, Hercegovac.
– Šta je ovo, koji si ti?
– Dobar dan, ja sam bio jučer, ali sam morao po klinca u vrtić, sestra mi je rekla da dođem danas.
– Nemam ja ništa u kompjuteru, pojelo ti uputnicu, šta je bilo, skidaj da vidim
Skidam, lagano se nerviram jer sam i dalje nasmiješen i servilan jer me strah ko pseto…
– Šta je to? Ko je tebe vamo slao, to kirurg treba radit, odi kod jednog, on ti je dobar u Sestrama milosrdnicama…
– Ali poslali su me od tamo ovamo preko opće prakse
– I sad ćeš opet na opću praksu jer ti uputnica više ne vrijedi, i zašto bi ti to rezo?
– Pa smeta me, a frendovima se upalilo pa je i bolilo…
– Nisu sve upale iste i ne upali se svakome… Sljedeći…
Pola sata vožnje do centra, sve skupa 2 i pol sata.
U čekaonici je bilo 40-ak ljudi koji su svi čekali tih sat vremena dok nije bilo nikoga iako je trebalo bit nekoga, dakle država je oštećena za 40 radnih sati, odnosno jedna firma od osam ljudi cijeli tjedan.
Dobro, pretjerujem, al kaj ne bi bilo fino da ti kažu kad ćeš doć na red, bar okvirno…
I jako su im seksi sestre i doktorice na praksi.
Mislim da imam fetiš…
Doktorica opće prakse, pokupio sam bronhitis i kugu u čekaonici, čekam dva sata.
Al imam uputnicu.

Dan deveti
Pičim u Milosrdnice, srce im milosrdno bilo…