Maknulo me s fejsbuka…

APDEJT:

Nisam htio, nisam trebo,
U Tiu se zatHellebaut!

———————————————-

Kaže mi čiko u jučerašnjem mejlu od fejsbuk tima – “Dragi Ribivoje, puno si slao poruka pa smo ti izbrisali profil.”
Ja kažem – “Ali perke? Pa bit i smisao vašeg sajta je da se šalje puno poruka i upoznaje puno ljudi!”
“Ne, ne zanima nas, jednom smo te upozorili, drugi put si prećero, nema te više, nema tvojih slika, podataka, ničega. Mrtav si, pa-pa.”
“Ali niste mi ništa rekli, ništa poslali, ničim upozorili, a i bio mi je rođo, isusatiboga, morao sam na sto čestitki odgovorit jer nisam palio kantu 20 dana.”
“Da, zato smo i posumnjali da si spemer jer si puno pisao i makli te zauvijek. To je naša zadnja, slobodan si, doviđenja.”

Potpis – Kieran, bez prezimena, neka funkcija u fejsbuku…

Majko isusova, težih li debila.
Ajde, bar sam u nečemu prvi – prvi Hrvat koji je izbačen s lica knjige.
Izbačen sa sajta za nalaženje starih i novih prijatelja i dopisivanje s njima iz jednostavnog razloga – jer je previše pisao.
Zapadnjačka inteligencija, djeca vam šmirglom grubim drkala, idioti…

Za sve koji se i dalje žele fejsbukirat, novi profil je Drkivoje Drkić, pa eto…

————————————————————-

Sjetih se scene kad sam još radio kao spasilac na bazenu.
Jedan tip, ne baš bistriji je trebao skinut jumf – komad je dolazio te večeri kod njega u stan.
Tri dana prije toga je bio lud.

Na dan d smo ga pitali jel bacio koju drkicu ovih dana.
On je odgovorio da nije cijeli tjedan jer se koncentrira na umokac.
Mi ga odgovarsmo, Pero ne budali, baci drkicu sat vremena prije nego dođe i i bit će stoput bolje – em ćeš se opustit, em ćeš moć dulje torbat.

Sutra ga vidimo skroz čemernog i nikakvog.
Pa što je bilo, Perimire?
Ma. Predrko sam se. Bacio sam ga triput pa mi se nije digo kad je ova došla…

Jutros oko sedam upalim telku da mi nije dosadno dok farbam.
Na telki repka Kube, odbojkašice.
Sjetim se dana kad sam imao 14 i kad su Kubanke na tadašnjoj Olimpijadi igrale u jednodijelnim dresovima, komunističkim, jeftinim.
Valjda im ih je nesvrstanim tijekovima robe Yassa prodala.
Nekakvi frotirni, naravno, crveni, pripijeni, s ucrtanim milotvrdim kameno oblim dojkama jer je Fidel štedio na grudnjacima.

I svaki put kad bi neka Yipsi ili koja god već opaučila loptu i doskočila, triko bi se uvuko u ono žardinjera-stameno prkne i ja bi pustio suzu od sreće.
I tako, taman počeo razmišljat o jednom prijateljskom jutarnjem Drksonu, kad kamera prikaže one ljamaste Kineskinje.
OK. Farbanje…

Za sat vremena kreće Blanka.

Nakon Janice i Gorana, još jedan plod bolesno ambicioznog i upornog roditelja, koji je za razliku od tisuća uništenih mladosti – ipak dao ploda.
Dao ploda, jer ću urlat i skakat i divljat po poslu kad danas sruši svjetski rekord.
I žalit za Kajšinom guzom.
Iako je i Blankina predivna.
Ali povisoka.

Ajmo mala, dabogda početni udarac protiv Deportiva sa zlatom oko vrata izvela!
Rasturiii!