Oda zahodu, za snažniju vodu, da odu na slobodu, utrobu ne bodu…

Kroz cjevovod ispod šahta
plovi moja braon jahta!

Reče jedan čiko, iliti na Hrvaščini:

Jedri hrabro smeđi brod,
U moj novi The zahod!

Odabir zahoda možda se i čini banalan ili prizeman finoguzim fufama koje ni ne prde, a kamoli da ikad spominju išta što je napustilo njihova crijeva, mislim, ono, preužas, ne…

A neki ljudi pak kenjaju, priznaju da to čine i ponekad i popričaju o tome pazeći pritom da neko nešto ne jede.

Jer je to prirodno.

Ja osobno nisam od onih što o tome ne pričaju, pa čak i nemam obzira dok su i grickalice u igri, pa ako ovdje ima finijih želudaca, odite do dondrkbloga ili onih što veličaju kap kiše u gustini sjete što im duša vapaj sunca ište dok gnjetao dahće praskozorjem gaja kužne strehearghbljak… Pa eto…

————————————————————————–

Ko kikić sam bio lijen se posrat, pa bi to obavljo isključivo doma i uz stripove svaki peti dan.

Nekad bi samo sjedio i čito stripoteke te simulirao sraćku jer mi niko ne bi mogo uletit za razliku od sobe.

U školi nije bilo šanse za to obavit, pa bi stiso do kraja nastave (u osnovnoj) ili briso doma pod odmorom (u srednjoj).

U JNA nisam sro prvih 11 dana što zbog straha, čuda, govana za jest i injekcija (što su nam davali protiv svih boleština, tako da sam mogo i žive krtice ždrat bez frke) i najgore – čučavca.

Kak da jedna razmažena jedinično-purgerska guza ne sjedi nego čuči dok kaka, halo!?

Vremenom se lijenost i pederluk prema vlastitoj utrobi (sendviči, piva, nervoza) pretvorila u jednu bolest na h u kojoj ti glavni lik izviri kroz onaj otvor ko Alien u istoimenom filmu (Jibice, pa jesmo mi to pili i fafarone papali sinoć – grmgh, idi domaaaa), i onda se polako brzo odvikneš od suvišnog sjedenja.

Ali sjediti se mora.

I otkad svako jutro jedem one proklete konjske mueslije pojačane sezamom i lanom a svaki doručak, e ne bi li izbjegao ponovno druženje s doktorom kojem ne vidiš oči dok ti čeprka tamo gdje ti ne bi htio – fakat je mekše.

Jes da mi govne zgleda kao ona američka božićna tufnasto-šljokičasta krafna iz donuta, al bar klizne.

Što svejedno povlači za sobom da dvaput dnevno – sjedneš na dasku.

10 minuta dnevno x 360 dana x puno godina – uhuhuuuu…

I zato ću danas jako dobro razmislit koja ću dva zahodislava postaviti u svoj 35% namješten stan.

Jer:

• Ako je kotlić prenisko, teško se naslonit
• Ako je previsoko, može ti kapat voda po tikvi
• Ako je previsoko, moš se slučajno naslonit na cijev koja ne voli kad se naslanja na nju
• Ako je prenisko, Rokinjo može povuć vodu i štošta s njom i ode opet moja prometna
• Ako mi se zahod svidi od prve, onda voda otiče u zid a ja imam rupu na podu ili je taj iz izloga, ili je zadnji, ili je oštećen, ili imaju samo roze i tak…
• Ako je neki elitni, onda ima samo svoju dasku, a ne dam 300 kuna za dasku jer sam škrto govno
• Ne smije bit preširok jer nijesam rodilja
• Ne smije bit prenizak jer me bolu koljena, a i kad pišaš dobiješ Manduševac-efekt
• Mogo bi bit visok al taj u kordijalu košta 20.000 kuna. A i još ti pere guzu. Damn…
• Mora izdržat Žaka ak se sprijateljim s njim, jer ću se uskoro opet vratit na 95 čim dobijem kuhinju iako sam sad zbog stresa na 90, hvala, znam da sam seksi s ovakvom bradom
• Mora bit fino dizajniran da imam seksi pogled ono dvaput godišnje kad se oduzmem alkoholom pa se grlimo. Ne Žak i ja – školjka i ja.
• Daska se mora dat naslonit jer ću ubit nekog ako će mi bit na knap pri dizanju za pišanje kad je sila, pa mi se bude spuštala sama od sebe pa je lovim, pa mi ode mlaz u zid…
• Mora biti velik te pros(t)ran jer mrzim kad s pimpekom okinem po rubu dok kakim i razmišljam. Ili samo kakim
• Ako rupa za vodu bude točno ispod anusoide, onda oće prskat u istu u slučaju brabonjastog izmeta, što možda i je osvježavajuće i iznenađujuće, ali nikako i higijenski
• Ako rupa bude ispod šuleta onako koso ko zaletište u Bischoffshofenu, opet nije dobro jer će trebat danima trljat keficom
• Ne smije imat ni onu stepenicu ze vivisekciju jer mi dođe da piknem zastavicu kad sam obilat, obično ono kad se užderem kikirikija i čipsova pa je go(cyrus)vance onako porozno nagomilato, brdovito, oblo, rahlo…
• Mora bit kompaktan, masivan, stabilan kad sjednem mamurat da me ne zanese
• Mora biti bijel, ne one neke bež i sive pederaste ljige
• Mora otprve povuć svu kaku i papire, pogotovo tonu papira nakon svih isusovih žena koje obmotaju ručerdu za vrijeme pišanja ko da su im je amputirali pilom na Sutjesci a ne da su pljunule dva deci posrane uree
• Kad se pusti voda, mora dirat onaj refreshator a ne da mi se zakori ko ovaj zadnji koji je virio tri centa iznad mlaza
• Ne smije imat onu plohu iza jer to treba čistit
• Ne smije bit bučan
• Ne smije dobit kamenac
• Mogo bi se samočistit
• Moj zahod, moja intima, moja prošlost, sadašnjost i budućnost…

Kenjaro moja, radosti sva,
Kaku san svoju, svu tebi da…

Ima neko savršen zahod?