Adaptacija “B” – kako sam pikio u flašu

(Valjda neće bit do “Ž” ko s Bandama Zagreba…)

Moj stari, najbolji otac na svijetu, ima mjehur veličine slavuja.

I redovito bi me potrefio (ili ja njega) kad bi se njegov sinek vraćao blago pripit izvana te pritom uvijek imao pokoju ciničnu za dodat – “Pa da, iz treće smjene se sad dolazi, bit ćemo malo umorni sutra, ne!?” i sl.

Genetika je gadna stvar, pa je i mene znalo poterat ak se zbudim po noći ili bi me to nakon pol gajbe usred mraka steralo na zahod.

Ali kak više ne pijem toliko, malo sam se utreniro.

Obično se uspijem suzdržati ne popišat preko noći (ljenčina, fino mi u krevecu), ali je zato jutro i prvi otvor kapka rezerviran za sjedanje na šolju i pokušaj pražnjenja mjehura uz odmoć jutarnje kraljevske erekcije.

Jutros nije svanulo obično jutro.

Jutros sam se probudio i umjesto svog starog stana vidio scenu iz Pijanista di onaj krstokljun Brody piči po Dresdenu ili Minkenu po šuti i ciglama s onom limenkom krastavaca – isti onaj mali iz Ledenog doba s lješnjakom!

Probudih se, as usual – erektivan.

Punog mjehura.

Kad eto problema – zahoda nema.

Otišo s majstorima, krama…

Cupkam oko kreveta ko curica koja razvaljuje gumi-gumi, hopsam do balkona i vadim bocu iz reciklažne vreće.

Prvu koja dođe pod ruku.

A ladno za prstiće i tabančiće.

A susjedi viruckaju.

Prva boca koju sam dohvatio je pollitrenka Paulanera.

Fi nikako ne paše, ali milisekunde presuđuju (jel se i vama jače pripiša kad skužite da ste metar od zahoda?) i mlaz kreće.

Divoteee…

Ali puni se prebrzo.

Ja polusagnut pod kutem od 65 i pol stupnjeva jer zbog Sneny Ereksona ciljam u visine.

Flaša se puni ko skajvokerov mač, čuje se ono zlokobno uuuiii, sve tanje i tanje, sve viši i viši ton…

Majstor u tom trenu manirom Bruce Leeja nekako vadi iz vreće praznu janu od litre i pol i skoro pa savršeno nastavlja u drugom smjeru.

Jedva.

Sva sreća da bazeni rade zorom – naravno, otuširo sam se prije plivanja, sram vas bilo…

————————————-

Adaptacija teče.

Zidari Branko i Jadranko malo pričaju ali zato ruše kao Hulk i Đapić na košarci zajedno.

Aco trga vodu i radi plodno tlo za centralno, Edo i Tomo su već obavili 80 posto struje.

Susjedi se ljute jer jedni majstori nisu pokupili šutu, a drugi čekaju kamion, a treći ne mogu počet dok drugi ne maknu ono što su ostavili prvi, a neko mi se parkirao s crvenim golfom na zanokticu, da mu se mama svrbi ko odvjetnik Greb iz Alan Forda, a morao sam budit najdražu susjedu da odem preparkirat njen klio koji je smetao kamionu koji je kasnio jedan sat…

I onda me smiri Springstin s onim folk albumom.

Genije.

Još da urlam pravi tekst (lav briđ, evribadi daun) a ne đef briđis, evribadi nau…

Ali svejedno.

Nisam prodo niš, pa ako neko treba tri peći, lavabo, dvije školjke, bojler, kadu, lavabo, pećnicu, sudoper i komade kuhinje, nek dođe do petka ili radne mi subote, a ako ne:

a) remar – (iz)liječeni narkomani
b) karitas – narkomani (opijum za narod)

Remar će tražit pare i neće htjet odnijet sve, nego samo kaj im paše, crkva će to oprat i prodat i kupit beemveje i volvoe za popove.

Pomoć…