Ribafish

…najlepši sam ja od svi kamenjarci…

Ajmo stripofili, otkud je ovo!?

Ušetala je taj dan u našu sobu u uredu, lijepa, mlada, nasmijana, crvena i vesela, onakva kakvu ću je uvijek pamtiti.

Malo je kasnila.

Pogledala je sumnjičavo lijevo-desno, skinula jaknu, isprsila se i rekla
“Jelda da se ne vidi da sam zaboravila grudnjak, ahahahahaa”

Nama trojici je slina krenula dole a nešto drugo gore, pa smo se još neko vrijeme sudarali pred vratima zahoda ili strpljivo sjedili na svojim mjestima i mislili na Ivanu Kindl, Hloverku ili nešto treće.

Nazovimo ju Anamarijom, ona je bila jedinstveni primjerak lude i vesele žene koju je bolio penis za sve i koja je svojom pojavom tih par mjeseci mojeg dejstvovanja u jednoj marketinškoj firmi – napravila prekrasnim.

Jer bio sam zaljubljen ko mlado od gnua.

Naravno da je jedno takvo vanserijsko biće išlo u paketu s dosadnim joj tipom za kojeg se kasnije i ženila i izrodila buljumentu klinčadije, pa se i dan dana tu i tamo ovlaš polusrdačno pozdravimo po parkovima i igralištima dok ja i dalje vrtim u mozgu one dvije ničim izazvane sočne četvorke što su mi uljepšale i uklesale to divno jutro davne dvije i neke…

Anamarija je tih dana bila slavna i zbog toga jer joj je iz rodne Slavonije mama jednom poslala paštetu od čvaraka.

Dok pokušavam očistit uljem spaljeni ring na špaheru i upijam savjete na fejsu, lagano dovršavam svoju prvu.

Paštetu od čvaraka.

Pola kile čvaraka, pola masnih, pola suhih – samljet u flajšmašini.

Ako nemate istu, poslužit će i ono edersko sitnilo ili kako god mu već ime al ćete se zmučit jer ćete morat lupkat

Dva luka i četiri režnja češnjaka zdinstat na ulju, posolit i dodat vode.

Tri tvrdo kuhana jajeta zgnječit kad se ohlade.

Dodat pet krastavčića kiselih i gorčicu ljutu senfom zvanu.

Za ovu dajem…

Samljet.

Mazat na sitne komade toplog kruha, recimo – francuza.

Ubit se od prežderavanja jer pašteta od čvaraka je poput dvadesetogodišnjakinje s čvrstim peticama – ne možeš joj reći ne.

Dobar teksoooon!

Tajni sastojak je prstohvat prsta.

Išo sam nekako bočno rezat luk, kakva blamaža…

Whatever, remek djelo…

————————————————————-

A ako ne možete oprat špaher, postavite post na fejsu i možda vam se javi legenda Govnar Smrti i da objašnjenje:

Flekserica majka.
Malo suptilniji na… Višečin je spalit sve brenerom, ali onda moraš polirat cilit bengom.
Ako ne pomogne napravi smjesu sodebikarbone, lanena ulja, drnča, kifoze, limuna, tri postotnog acetilenbromjodidtulolinuloleumololid silicijevmonoksid bitumenperoksidzirdumšišticija kojeg možeš zatražiti u svakoj boljoj ljekarni.
Samo dođeš u ljekarnu i kažeš: “Gospođo, molim vas pola kile osam postotnog acetilenbromjodidtulolinuloleumololid silicijevmonoksid bitumenperoksidzirdumšišticija kojeg mi razrijedite u tri postotni acetilenbromjodidtulolinuloleumololid silicijevmonoksid bitumenperoksidzirdumšišticija.”
I reci da sam te ja poslo.

Ja plakao pet minuta…
Kralj!

Pozvonio je i ušao sav nakrcan
Donio je neke vrećice, igle, metre, zelena čuda, mirisalo je po polju u proljeće…
Mislio sam da će toga biti i više, ali sam imao Stokućinu opremu na balkonu pa smo krenuli s pripremom.
Oprali smo i dezinficirali sve što smo mogli te popili jedu predigrajuću pivicu.
Fotograf je rekao doći kasnije, pa sam ja ispuco par amaterskih fotki.
Mislio sam da Andreja ne trese trema, barem toliko koliko mene, ali dvadesetak dana kasnije je priznao da ni njemu nije bilo lako.

Stavili smo vodu, rukovali se ponosno kao da kuhamo otrov za Osamu ili Obamu i krenuli na posao.
Andrej je radio precizne stvari, ja ostale.
Kad je Robi došao s aparaturom, već je pola posla bilo obavljeno jer se juhica već hladila na balkonu.
Spili smo si pivicu, poslikali i prešli na finalno kuhanje.
Andrej je ubacio i hmelj.
Još malo i Prvo Pivo Playboyevo je bilo skuhano!

Sve što trebam u ovom trenutkuuu…

Njegovo hmeljičanstvo

Sladivoje Sladić

Mešaj, sinko, mešaj…

Prema Geofizičkom zavodu, temperatura kašice iznosi…

Gazno procijeđivanje

Zrelo za hlađenje, balkon rules!

I jope kuhanje, al se sad dodaje i hmelj

Pomomoz bog…

Bog nam pomogo!!!

Sukus

Foto by Robi Semenić

A sad svi po novi Playboy na kioske pa pročitat kako se kalio pivkan!!!

Reykyavik, glavni grad Islanda, dugo u noć, hladnu sjevernu noć, Ivan i ja ločemo Vikinge po 5 eura (happy hour) i odbijamo nemoralne ponude zgodnih pohotnih Reykyavljanki i njihovih ružnih frajera. Čujemo neku buku s ceste i izlazimo sa svojim pivkanom u čašama u rukama. Sretan sam ko pašče jer sam pored gorile na ulazu neopaženo uspio prošvercati čašu na kojoj je velikim slovima pisalo Viking.

Tri su sata ujutro, prema pisanju nekih novinara, pred nama bi trebali biti simpatični Sjevernjaci koji vole malo popit, ali su skroz simpatični. Nažalost, pred nama su divljaci shrvani votkom koji se nabacuju s bocama i čašama preko ulice po kojoj spokojno voze SUV-ovi, a jedan totalno satrani Islanđanin u Bossovom odijelu (koje vrijedi duplo više od našeg četverodnevnog aranžmana) skače na policajca uz urlanje i odobravanje mase. Ne vjerujem svojim očima i pitam prvog do sebe, da koji je njima penis. A Sigur, simpatičan mladić mi kaže da oni uvijek divljaju iza dva ujutro i da je to sasvim normalna pojava. Kao i da se staklo bez problema smije iznosit ispred birceva, čime moja adrenalinska avantura (krađa) malo gubi na vrijednosti.

Gledam oko sebe po razasutoj srči, kad ugledam bar deset neokrznutih čaša. Saginjem se i skupljam te pazim da nisu neokrhnute. Da se ne bi ponovio Oktoberfest 2004. kad sam još dugo nakon toga furao porezanu usnicu. Pičimo tjerani vjetrom prema hostelu, Ivan ide krmit, ja pakiram trofeje u prljavi veš i pazim da završe blizu sredine ruksaka kad se budemo vraćali. Ali ne preblizu jedna drugoj. Srećom, sve su tri preživjele još dva leta, pa je Egils završio u vitrini, a Thule u sudoperu, nepravedno razbijena iako sam je samo lako tako. Drolja.

Pa tako danas imam tridesetak čaša i krigli s nekim logom. Krigla već spomenuta iz Münchena služi kao vaza, a ostale su mi izložene u šanku. I baš je gušt nekom dragom gostu ponuditi ladnog pivkana iz nečega što ima priču kao ove dvije Islanđanke. Tu je Londončanka koju sam pokupio s poštanskog sandučića usred bijela dana, a Siniša zaurlo za mnom – “Hey, you!” pa sam se presro, onda Japanka koju je maznuo Boris al mu je se nije dalo nositi doma preko Koreje i Kine… Meni se je dalo. I Kineskinja Tsingtao s poludirigiranih karaoka u Pekingu, australska futrola koja čuva svježinu, plastičnjača s duplim dnom koja se zaledi… Nekad ne znaš je li veći gušt to uzet za sebe, ili poklonit kad si skužio da si je donio doma, pa ih je dosta i odšetalo. Klara, hvala ti za onu divnu Triple Karmeliet, nikad se sam ne bi usudio…

Dvije najdraže priče su mi ipak s Cipra i Njemačke. U Nicosiji sam naletio na taze otvorenu pivnicu, ušao unutra, popio sve što se nudilo i krenuo pitati konobara kako bih kupio originalnu čašu. Tip me uputi gazdi koji je za drugim stolom, okružen s dvije plavuše pušio cigaru i brojao utržak. Na ne baš najboljem engleskom predstavih se da sam urednik u Playboyu, dam mu vizitku i pitam jel mi može prodati čašu pošto sam polukolekcionar. Frajer, ne baš grčkog ni turskog profila gleda mene, gleda vizitku i na tečnom srpskom kaže “Mnogo lepa vizit karta, nosi bre momak, i napiši nešto lepo…”. I ta je pukla.

Nastavak i kraj na http://www.gajbapive.com/node/15

Donedavno je sve bilo lijepo.
Mogao sam dugo i natenane.
Ženama nije bilo jasno otkud toliko sape, a ja sam se samo šeretski smješkao.

Bilo je tu svega…

“Saperlot!” (KT, 26, Gospić)
“To nje možno!” (MS, 22, Petrograd)
“Dobro dokle bre, Ribo!?” (PT, 26, Stockholm)

A ja nikad nisam saznao je li ženama gori seks kad tip ima malog i može dugo ili kad ima ogromnog i završi dok kažeš superkarafrađilistikespiralidozo.

A onda je nastupio taj neki loš period, ništa više nije bilo isto kao prije i shvatio sam da nešto moram mijenjati u životu.
Jedna bivša cura je tada došla s idejom.
“Nabavila sam tableticu. Hoćeš probat!”

Nisam to napravio.
Bilo me strah.
Kaj ak mi se svidi.
A skupo…

A kaj ako poslije toga nema povratka?
Pa to je u biti varanje, ono, nije fer…
Đizs…

Dugo sam buljio u strop, razmišljao, dvojio.
Ipak mi je četrdeseta na grbači, nemrem više hopsat ko s 25…

Sjeo sam za comp i počeo surfat.
Naručio sam.

Dočekao sam paketić i odlučio ga isprobati.
Buljio sam u to plavo pomagalo, razmislio i rekao sam sebi da me baš briga što drugi misle o tome.
Bitan sam ja a ne selo.

Preporodio sam se.
Konačno mogu kolko i Prile.
Perajice su zakon!

Kad san bija mali fakat sam navijo da bude ovako…

Pa su mi objasnili…

Neki dan, dok sam marljivo hrskao ostatke njegovih palačinki od sinoć, Rok je zadovoljno mljackao jogurt sa žitaricama i pričao nešto o Crnom Petru i kako ja varam a ne varam.
Ne voli gubit, na koga li je…

I dok smo spokojno mljeli, moj je gumbić na samtericama napravio ono zlokobno “puk” pa sam shvatio da je vrijeme za počet proljetnu dijetu.
Napravio sam tri zgiba (mogu četiri ako me neko gleda, pet ako gleda zgodna teta), udahnuo zrak, stao na vagu i zažmirio.
Opet isto.

Sjedam za komp iste večeri i naručujem ibejom plivaće rukavice, stiropor, nove antimast cvike, perajice sporcke te kapicu za Roka.
Režem si domaću kobasu, špek, luk i češnjak za ubit gripu i prepuštam se užicima skakanja po glavi i slaganja legića dok ne dođe paket.

I dođe tako paket, i ja se kao svako dete razveselim i odem na plavanje.
Prije Božića smo Prile i ja ušli u finu brzinu, imao sam tri sekunde do norme na 400 za svjetsko u Kopenhagenu – ne za medalju nego da me uopće prime.
Ali i to godi.
I onda Božić, pa ja otputovo, pa Prile otputovo, pa njemu klinac buban, pa ja buban, pa bili dvaput u dva mjeseca i došli konačno i jutros.

I kene Prile, ja polako za njim, ipak je čovjek bivši rekorder neke američke države, dere on, ja za njim.
I nakon kilometra – odustanem.
Da, taj Riba koji nikad ne odustaje.

Mislim da sam ostario u glavi.

Bio sam u depri ko Žosken Depre i Prile me jedva izvuko kad mi je reko da mi je kaput ko od Kapetana Lešija.

Kad se treba stat?
Kad je vrijeme da se predaš tom vremenskom stroju koji se slabije podmazuje te hrskavice i ina govna?
Kako sve posložit a ne odustat?
Kako odvagati što valja a što ne?

Dok ja razbijam tikvu umjesto da privređujem, eto par načina da se nasmijete i kad ste malo pali…

Dar za mužjake!

jedva čekam Kanada : Rusija

nisam nikad masterbiro, al obećava!

valjda se mijenjaju…

redneck christmass!!!!!

i za kraj, opis raspoloženja.

Pivili, danas je novi dan!